Nesposobni a dragoceni Za redovno stanje treba još ponešto, osim ukidanja vanrednog stanja! Radovan Marjanović

podnaslovi } Nesposobni a dragoceni „Istorijska proricanja” Dovoðenje „svojih ljudi” „Naš čovek” garantuje

Dovoðenje „svojih ljudi”

i okruživanje njima, od strane novopostavljenog rukovodioca ili „države” u celini, „držanje” istih bez obzira na sve, otuda nije samo nagrađivanje istih. Nije ni znak nepoverenja u radne i stručne kvalitete zatečenih saradnika. Radi se o tome da oni nisu „stručni” za ono što rukovodilac i država treba da čine: razgrađuju stari, i izgrađuje novi sistem. Pošto je važno (presudno!) da sistem bude „naš“, važno je i da svaki „odgovorniji” pojedinac bude naš. Ranije je to bio kao „moralno-politički podoban” a sada samo „moralan”, s tim što to opet ocenjuju politička tela. A kad je reč o mestu morala u politici ne samo što imamo šta da vidimo, nego smo i slušali od samih političara! U svakom slučaju, skrivanje partijske pripadnosti (mada dotična partija nije zakonom zabranjena, što znači da je ravnopravna sa ostalima!), i dalje je važnije od isticanja javnih i poznatih radnih kvaliteta i rezultata rada.

Stvarnog privrednog i ostalog razvoja, stvarne promene postojećeg inertnog i neefikasnog društvenog sistema, tu može i mora biti ali jako sporo. Šta će on „vodećim snagama”, ako one u njemu neće biti vladajuće? I ako najveći broj „političara” i njihovih ljudi u privredi i vanprivredi ostane bez „fotelja”, s obzirom na slabost njihovih partija u čijoj „infrastrukturi”, ukoliko odu u opoziciju, nema mesta za njih? Oni zato naprosto moraju raditi još nešto i dok su „na vlasti”, od čega mora trpeti njihov rad na vlasti ili drugde ali po volji vlasti. „Sedenje na dve stolice” (doskorašnji direktor Republičkog fonda za tržište rada), otuda je neizbežno! A evidentno neuspešan rukovodilac (ministar policije, na primer), i kada bi zbog iznenadnog nastupa savesti stvarno hteo da podnese ostavku, to ne može da učini. Ne zbog „svojih”, koje je doveo i koje bi trebalo da odvede a oni to ne žele, nego zato što bi time sistem doveo u pitanje. A onaj koji bi hteo da ga smeni (pokojni premijer pomenutog ili aktuelni premijer ministra poljoprivrede), to takođe ne može: da ne izgubi „podršku” dotičnog i njegove poslaničke grupice u skupštini. Grupice ali „jezička na vagi”, čije bi „pretezanje” na drugu stranu značilo napuštanje izgradnje sadašnjeg i početak izgradnje drugog sistema. (Istog, samo sa drugim akterima.)